Većina ljudi veruje da prvo mora imati nešto pre nego sto se odluče da urade ono što žele, da bi na kraju postali nešto (npr. srećni, mirni, zadovoljni, motivisani, ili u ljubavi).

Istina je da ova paradigma imati-uraditi-postati u stvari treba biti malo drugačijeg reda. A to je jedna od velikih mudrosti koje život otkriva.

Prvo postajemo ono što želimo biti (npr. vlasnica cvećare), onda radimo one stvari koje želimo (npr. gajimo cveće) i uz dovoljno discipline to što radimo može nam doneti druge stvari kojima težimo (novac, ljubav, stan…). Ako vam je teško da poverujete u ovako nešto, ništa vas neće koštati da pokušate da neko vreme stvari sagledavate na ovaj način.

Uspeh je za svakoga nešto drugo

Ne žele svi ljudi isto. I to je prelepa stvar. Svako od nas je stvoren za nešto sa razlogom.  Ipak, često stvaramo iluziju da svega ima previše i da za nas nema mesta.

Tu leži suština. Vaša cvećara (ili bilo šta drugo) može biti jedinstveno poput vas. Zato sto samo vi možete u taj biznis uneti neke unikatne delove vašeg karaktera – vašu posvećenost detaljima, omiljeni stil boja ili vašu pozitivnu energiju.

Odakle krenuti?

Kao i sa svim drugim stvarima – vežbom. Šta bi ste radili da ste uspešni? Kako bi vam izgledao dan? Zamišljajte kako provodite taj dan, obaveze koje bi ste imali u takvom danu – kao individua uspešna u kreiranju sopstvenog života. Oslobodite svoju maštu i pokušajte da radite nešto što vas čini uzbuđenim u vezi toga. Takav smer razmišljanja i delovanja razvija energiju koja u život donosi promene upravo u tom pravcu.

Primera radi, moja majka je celog života pričala o bašti cveća i povrća koju bi volela da ima. Pričala je kako bi uživala u njoj, kako bi je obrađivala, brinula se o njoj. Uvek je pričala o tome sa nekom setom, sa nekim osećajem kako bi to bilo lepo, ali u njenoj glavi bašta je bila ideal nečega što je želela ali nije mogla da ostvari. Zašto nije mogla, pitate se? Zato što bi uvek pronalazila izgovore koji bi tu zamisao udaljavali za još godinu dana od nje. U svom životu možete pronaći primere za isto – Kada jednog dana prestanem sa ovim poslom, volela bi da se bavim tim i tim. Kada dete poraste, bavicu se sa tim i tim. Obaveza uvek ima i one se neće smanjivati, cak sta vise – samo ce rasti. Nije problem u obavezama vec u njihovoj organizaciji. I pored brige o detetu, dnevno mozete izdvojiti 20 minuta samo za vas mali projekat.

Nakon par meseci projekat može postati dobro uobličena ideja.

Kada je moja majka primenila ovaj obrazac razmišljanja, za nju se otvorio čitav jedan svet. Uživala je u njenoj bašti svakog jutra kada bi se probudila iako bašta još nije bila u našem dvorištu. Pričala je o luku, lavandi, paradajzu… Stvarala je novi izgled placa unutar svoje glave, razgovarala sa ljudima koji imaju iskustva sa uzgojom biljaka, angažovala prijatelje i celu porodicu za uređivanje zemljišta prema njenoj zamisli.

Tri meseca je prošlo od tada, danas bašta dobija prvi oblik i priprema se za prolece. I ja sam vrlo srećan zbog toga, kao i ona. To je uspeh, biti srećan u putovanju do rezultata.

Luk je već kupljen, i semenke za tikvice. Divlja nana i lavanda naziru se na svakom koraku. A sve je počelo od misli o njima. I sada nas veseli svaki napor uložen u baštu. A to je upravo ono čemu svi težimo – radost. Jer jedino sa količinom radosti možemo meriti uspeh.

Toliko je jednostavno, a često nam upravo najjednostavnije stvari izgledaju daleko i nedostižno.

“Nema puta do sreće, sreća je put.”  —  Wayne Dyer